Имам две маме и двојицу тате

Мили, лепи, драги моји,
да л’ сте некад помислили,
зашто неко тате броји?
Зашто неко маме броји?

Да л’ се боји рећи свима
да двојицу тате има?
Ништа лепше од тог’ нема,
један кува, један спрема.

Kад џепарац понестане,
потражим га на све стране.
Један ћале, други тата
пара има и за брата.

А шта рећи о мамама?
Моја мама мане нема,
дивна жена, лепа, смерна,
увек ведра, увек спремна!

Kад колаче треба пећи,
друга мама сад је прва.
Пече колач понајвећи
и уједно брата чува.

Била зима или лето,
сви се брижно утркују,
ко ће бољи провод дати,
да ли тате или обе мати?

Ако легнем да одремам,
одмах фрка и галама,
Да л’ је болест, питају се,
ја тад стварно мира немам.

Претерују, сигурно је,
брину једни, брину други,
ја уживам, прелепо је
у љубави бити први!

Сада знајте, драги људи,
живот вама чуда нуди.
Kористите, себе дајте,
исплати се, нису бајке!

Андрија Маленовић, I7е
Предметни професор: Мaрија Благојевић