Стигли смо у нама веома познату школу. У свечаној сали смо имали пробу представе по први пут. Након великог рада и генералне пробе, представа је била усавршена. Пред великим бројем људи извели смо нашу представу која је рађена по делу „Антигона“. Представа је пуна емоција, посебно кроз неме сцене и игре светла и сенки. Мислимо да нисмо оставили никога равнодушним. За то време координатори школа партнера имали су завршни састанак на коме је било речи о досадашњим активностима, дисеминацији и потешкоћама које су се јавиле до сада. Дефинисани су и коначни датуми мобилности за Србију и Турску. Након представе, имали смо свечану доделу сертификата за учешће на овом, нама драго, пројекту. Када се цела церемонија завршила, имали смо кратку паузу и затим смо се упутили ка Националном музеју. Музеј је прелеп и комплексан. Углавном се састојао од скулптура, од малих скромних до величанствено огромних, које су направљене од разних врста мермера, до мозаика који су нас изненадили и задивили. Након музеја прошетали смо раскошним улицама Напуља и шетњу завршили на Тргу плебисцита. Крај дана био је резервисан за заједничку вечеру која нам је свима изузетно пријала, али и растужила, јер смо знали да нам је ово последње вече у овом чаробном граду.
Лана Алексић и Теодора Зорнић
